Informacja

Drogi użytkowniku, aplikacja do prawidłowego działania wymaga obsługi JavaScript. Proszę włącz obsługę JavaScript w Twojej przeglądarce.

Wyszukujesz frazę "istorija" wg kryterium: Temat


Wyświetlanie 1-3 z 3
Tytuł:
Pedagoški rad Jana Amosa Komenskog sa osvrtom na princip povezanosti teorije i prakse u metodologiji pedagogije
Autorzy:
Maksimović, Jelena
Osmanović, Jelena
Powiązania:
https://bibliotekanauki.pl/articles/1194863.pdf
Data publikacji:
2017
Wydawca:
Uniwersytet Przyrodniczo-Humanistyczny w Siedlcach
Tematy:
Jan Amos Komenski
princip povezanosti teorije i prakse
istorija pedagogije
metodologija pedagogije
pedagoška istraživanja
Opis:
Metodologija pedagogije je jedan od četiri konstitutivna elementa pedagogije kao nauke, pa je razumljivo zašto je njen razvoj u direktnoj vezi sa opštim kretanjima i razvojnim tokovima pedagogije. Iako je razvoj metodologije pedagogije započet dosta kasno, do današnjih dana ona se razvila tako da omogućava sasvim sigurno postupanje u istraživačkom radu u svom domenu. Metodologija pedagogije u delima pedagoških i filozofskih klasika ima svoju istoriju, ali i predistoriju. U radu je razmatran princip povezanosti teorije i prakse njegovog tvorca Jana Amosa Komenskog (1592-1670). U radu smo se osvrnuli na izvanredna dela Komenskog koji je čitav život posvetio sistemu obrazovanja. Posebno mesto među delima ovog velikana zauzima Didactica Magna, koje se i danas među didaktičarima, metodolozima, pedagozima, filozofima smatra genijalnim delom. U proučavanju je korišćena istorijska metoda, kao osnovna metoda istorijskih istraživanja, i tehnika analize sadržaja dostupnih istorijskih i pedagoških izvora i dokumenata. U radu se govori o eminentnom čoveku koji je svojim radom obeležio istorijski razvoj pedagogije, događajima koji su bili od značaja za dalji razvoj pedagogije, kao i o delima iz pedagogije, koji su doprineli konstituisanju nauke o vaspitanju i metodologije kao osnove za konstituisanje same nauke.
Źródło:
Siedleckie Zeszyty Komeniologiczne. Seria pedagogika; 2017, 4; 327-336
2450-7245
2658-1973
Pojawia się w:
Siedleckie Zeszyty Komeniologiczne. Seria pedagogika
Dostawca treści:
Biblioteka Nauki
Artykuł
Tytuł:
Princip očiglednosti Jana Amosa Komenskog kao temelj razvoja pedagoških istraživačkih tehnika i instrumenata
Autorzy:
Maksimović, Jelena
Sretić, Sanja
Powiązania:
https://bibliotekanauki.pl/articles/1194949.pdf
Data publikacji:
2019
Wydawca:
Uniwersytet Przyrodniczo-Humanistyczny w Siedlcach
Tematy:
Jan Amos Komenski
princip očiglednosti
istorija pedagogije
metodologija pedagogije
istraživačke metode
tehnike i instrumenti
Komeniologija
Opis:
Metodologija pedagogije pripada najmlađoj grupi pedagoških disciplina. Prve misli o bazičnim postulatima metodologije pedagogije prepoznate su davno, još u pedagoškoj para-digmi Jana Amosa Komenskog (1592-1670) koji je stvorio potporu za metodologiju pedagogije kao sastavne komponente pedagoške nauke. U radu je nakon predstavljanja bazičnih koncepata pedagoške teorije ovog moravskog mislioca razmatran princip očiglednosti u njegovoj peda-goškoj teoriji. Načinjen je osvrt na uticaj koji je Komenski ostavio na njegove sledbenike Žana Žaka Rusoa (1712-1778) i Johana Fridriha Pestalocija (1746-1827) naročito sa aspekta daljeg razvoja principa očiglednosti u njihovim teorijama obrazovanja. U ovom radu potvrdili smo našu hipotezu o kompatibilnosti principa očiglednosti sa istraživačkim tehnikama i instrumenatima. Proaktivno delovanje Komenskog predstavlja prekretnicu ne samo na polju razvoja pedagogije kao nauke i njenih disciplina već i na polju razvoja čovčanstva uopšte. S tim u vezi, otvara se potreba za formiranjem nove pedagoške discipline, Komeniologije koja će dati novu perspektivu ovom pedagoškom doajenu i negovati kritički osvrt u odnosu na njegovu pedagošku teoriju. U skladu sa našim predmetom istraživanja, izneli smo neke naše dileme i pitanja na koja bi Ko-meniologija kao nova naučna disciplina mogla dati odgovor, a time i svojevrstan naučni dopri-nos. Na temelju dosadašnjih metodoloških dostignuća Komeniologiji ostaje u zadatak da možda u pedagoškim postulatima Komenskog otkrije poreklo drugih istraživačkih tehnika i metoda, da utvrdi celishodnost primene pedagoških principa Komenskog s obzirom na promene i izazove pred kojim se nalazi savremeni nastavni proces, otvori pitanje pedagoško psiholoških kompe-tencija nastavnika za primenu zlatnog pravila Komenskog i drugih njegovih principa, da nastavi angažman Komenskog na kvalitativnom podizanju vaspitne funkcije savremene škole ali i da eventualno razmotri uticaj drugih faktora (porodično okruženje) koji mogu uticati na izbor nastavnih principa i metoda.
Źródło:
Siedleckie Zeszyty Komeniologiczne. Seria pedagogika; 2019, 6; 257-269
2450-7245
2658-1973
Pojawia się w:
Siedleckie Zeszyty Komeniologiczne. Seria pedagogika
Dostawca treści:
Biblioteka Nauki
Artykuł
Tytuł:
Školska lektira i kulturno pamćenje... Sadržaji nacionalne kulture u nastavnim programima za srpski jezik na mlađem osnovnoškolskom uzrastu
Compulsory Reading Lists and Cultural Memory. National Culture Content in the Serbian Language Curricula for the Lower Primary School Grades
Autorzy:
Janićijević,, Valerija
Mitrović, Milena
Powiązania:
https://bibliotekanauki.pl/articles/1627340.pdf
Data publikacji:
2020-12-29
Wydawca:
Uniwersytet Pedagogiczny im. Komisji Edukacji Narodowej w Krakowie
Tematy:
Serbian culture
early primary school teaching
curriculum
Serbian Language teaching
literary text
literature and culture
cultural and national identity
empathy
srpska kultura
razredna nastava
nastavni program
nastava srpskog jezika
književni tekst
književnost i kultura
istorija
kulturni i nacionalni identitet
empatija
Opis:
Maternji jezik nije samo jezik komunikacije, već i čuvar tradicije i kulture. U njemu su sačuvane sve prethodne jezičke epohe i ukupno kulturno pamćenje jednog naroda. Tako je i školski predmet Srpski jezik važan za izgrađivanje kulturnog i nacionalnog identiteta učenika i najvažniji predmet u osnovnoškolskom obrazovanju. Neophodno je da se posebna pažnja u organizaciji, planiranju i izvođenju nastave poklanja svim onim elementima nacionalne kulture koji su ugrađeni u jezik i, posebno, u književna dela. Tek tako književnost može u potpunosti da vrši svoju obrazovnu, jezičku, estetsku u identitetsku ulogu. Zato se u ovom radu razmatraju sadržaji srpske kulture u nastavnim programima za mlađe razrede osnovne škole. Polazeći od novih programa za prva četiri razred osnovne škole tumačeni su zadaci, ishodi, uputstva i propisani sadržaji u koje su ugrađeni različiti slojevi srpske kulture. Cilj istraživanja jeste da se sagleda prisustvo, rad i stvaralačko delovanje kulture u jeziku i propisanim književnim tekstovima. Tumačena su dela koja potiču iz narodne i savremene književnosti i pripadaju različitim žanrovima (epske narodne pesme, pripovetke, savremena poezija za decu). Zaključuje se da postoje napomene, usmerenja i brojni konkretni sadržaji koji u prvom ciklusu školovanja skreću pažnju na raznolikost i bogatstvo uverenja, ideja, obrazaca ponašanja i duhovnih tvorevina koje pripadaju srpskoj (nacionalnoj) kulturi.
Mother tongue is not only the language of communication, but also the guardian of tradition and culture. It preserves all earlier linguistic periods and an overall cultural memory of a nation. For this reason, the school subject of the Serbian Language is important for building students’ national identity and it is indeed the most important school subject in primary education. In the processes of organizing, planning, and teaching, a due attention must be given to the elements of national culture that are built in the language and, specifically, in literary works. It is only in this way that literature can fully perform its linguistic, aesthetic, and identity role. This paper looks at the Serbian culture content in the early primary school curricula. Taking the new curricula for the first four grades of primary school as a starting point, the authors analyse the objectives, outcomes, instructions, and the prescribed content in which different layers of Serbian culture are incorporated. The goal of the research is to examine the representation, effects, and a creative impact of culture in the Serbian Language and the literary texts included in the compulsory reading lists. The paper analyses the works belonging to national and contemporary literature, as well as to different genres (epic national poetry, short stories, and contemporary children’s literature). Our conclusion is that the examined material contains the notes, guidelines, and many contents that in the first cycle of primary education draw attention to the diversity and richness of beliefs, ideas, behavioural patterns, and spiritual heritage of Serbian (national) culture.
Źródło:
Annales Universitatis Paedagogicae Cracoviensis. Studia ad Didacticam Litterarum Polonarum et Linguae Polonae Pertinentia; 2020, 11, 315; 141-152
2082-0909
Pojawia się w:
Annales Universitatis Paedagogicae Cracoviensis. Studia ad Didacticam Litterarum Polonarum et Linguae Polonae Pertinentia
Dostawca treści:
Biblioteka Nauki
Artykuł
    Wyświetlanie 1-3 z 3

    Ta witryna wykorzystuje pliki cookies do przechowywania informacji na Twoim komputerze. Pliki cookies stosujemy w celu świadczenia usług na najwyższym poziomie, w tym w sposób dostosowany do indywidualnych potrzeb. Korzystanie z witryny bez zmiany ustawień dotyczących cookies oznacza, że będą one zamieszczane w Twoim komputerze. W każdym momencie możesz dokonać zmiany ustawień dotyczących cookies