- Tytuł:
-
Животиње у српској поезији друге половине ХХ века
Animals in Serbian Poetry of the Second Half of the 20th Century - Autorzy:
- Avramović, Marko
- Powiązania:
- https://bibliotekanauki.pl/articles/2046609.pdf
- Data publikacji:
- 2021-11-27
- Wydawca:
- Uniwersytet im. Adama Mickiewicza w Poznaniu
- Tematy:
-
Serbian poetry of the second half of the twentieth century
poems about animals
poetry of the first and second modernist generations
poetry of the seventies - Opis:
-
Током друге половине двадесетог века, за разлику од неких ранијих периода, доминира тежња да се животиње у српској поезији представе у „модусу нове дословности“, односно да се ослика њихова реална егзистенција. Овај приступ започео је половином века Васко Попа својим знаменитим циклусом „Списак“. Након њега бројни српски песници наставили су у том смеру. Александар Ристовић је тако у својој поезији створио раскошан бестијаријум, у коме је највише пажње посвећивао сићушним и наизглед неважним животињским врстама. У свом опусу он је истицао и заједничку биолошку основу и једнаку вредност људи и животиња. У делу аутора исте генерације Борислава Радовића, међутим, наилазимо на носталгију савременог урбаног човека за животињским светом. У генерацији песника који су се на српској песничкој сцени афирмисали током седамдесетих година једна од значајних тематских преокупација јесте и животињски свет. Из ове песничке генерације указали смо на стихове Петра Цветковића, који је представио сву сложеност сусрета животињског са људским и Ибрахима Хаџића, који врло често животиње о којима пева хуманизује.
During the second half of the twentieth century, unlike some earlier periods, the dominant tendency was to present animals in Serbian poetry in the “mode of new literacy”, i.e. to depict their real existence. This approach began in the middle of the century by Vasko Popa with his famous cycle “List”. After him, numerous Serbian poets continued in that direction. Thus, in his poetry, Aleksandar Ristović, created a lavish bestiary in which he paid the most attention to tiny and seemingly trivial animal species. In his opus, he emphasized the common biological basis and the equal value of humans and animals. However, in the work of the author of the same generation, Borislav Radović, we come across the nostalgia of modern urban man for the animal world. In the generation of poets who affirmed themselves on the Serbian poetry scene during the seventies, one of the important thematic preoccupations was the animal world. From this generation of poets, we pointed out the verses of Petar Cvetković, who presented all the complexity of the animal’s encounter with the human, and Ibrahim Hadžić, who very often humanized the animals he wrote about. - Źródło:
-
Poznańskie Studia Slawistyczne; 2021, 21; 141-163
2084-3011 - Pojawia się w:
- Poznańskie Studia Slawistyczne
- Dostawca treści:
- Biblioteka Nauki